Hedonizam | Toscana Mia
U senci ogromnih lipa na Voždovcu, u ulici Bilećkoj 33, nalazi se restoran Toscana mia. U imenu su emocije vlasnika koji je u Toskani proveo veliki deo svoje mladosti i odatle poneo znanja i umeća vezana za dobru kuhinju sa akcentom na namirnicama koje stižu direktno iz toskanskog regiona i daju “miris i ukus” atmosferi sunčane Toskane. U svedenom ambijentu, velike slike pejzaža koji nedvosmisleno predstavljaju Toskanu, umetnost je bila naći prave ljude koji će ispratiti ideju o kvalitetu i hedonističkom užitku. Dobrodošli.
Toscana Mia, Toscana, restoran, restoran italijanske kuhinje, italijanska kuhinja, Beograd, hrana, italijanska hrana, vecera, vina, domaca vina, strana vina, italijanska vina
156
page,page-id-156,page-template-default,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-6.0,wpb-js-composer js-comp-ver-4.3.4,vc_responsive
 

Hedonizam

Slow food

Udruženje “Spora hrana” nastalo je 1989. godine (premda je manifest još 1986. godine napisao Folko Portinari, u vreme kada su ideje ovog pokreta razmatrane u okviru udruženja Da Arcigola). Kao što i samo ime kazuje, ovaj pokret želi da se suprotstavi invaziji “brze hrane” koja svakim danom sve više prodire u sve pore života današnjeg čoveka. U želji da po svaku cenu ubrzaju ritam života i ostvare veću produktivnost, ljudi ne obraćaju pažnju na male stvari, između ostalog na nijanse ukusa i boja i raznolikost normi i oblika. Na taj način svet postaje sve siromašniji, pa se samim tim snižava kvalitet tog ubrzanog života. Ukusi su nacionalno bogatstvo, a neobične ukuse treba štititi i sakupljati uz obaveznu muzejsku etiketu na stranicama istorije. Poruka “Spore hrane” jeste jasna i jednostavna: posedujemo vrednosti koje, gledano očima kulture, zavređuju muzeje. Muzeji, dakle, treba da sakupljaju te retkosti, a mi moramo da uvećamo njihov broj i da počnemo da ih koristimo. Razveselimo sami sebe, uživajmo u tom bogatstvu. U suprotnom, rezultat naše žurbe biće apsurdan: radićemo neprekidno, ali ćemo biti sve siromašniji. Spasimo te dragocenosti i uvećajmo njihov broj jer ako ih izgubimo nećemo biti u mogućnosti da ih ponovo stvorimo!

Reč “spor” prisutna u imenu organizacije i nesvesno može da nas navede na pomisao da je reč o gozbama sladokusaca koji halapljivo gutaju svaki gram dragocene hrane. Budući da smo prisustvovali ručkovima i večerama koje organizuje “Spora hrana” možemo da vas uverimo da degustacija hrane nije praćena nikakvom teatralnošću ili preteranim zadovoljstvom. Konzumiranje hrane nije sporo, a sporost je prisutna kada je reč o uklanjanju mrvica sa stolnjaka, kao i prilikom čekanja da jela najzad budu poslužena. Suštinska svrha ovih susreta nije da se napuni vlastiti stomak, dakle, reč je o onom što se nekada zvalo “greh obloparnosti”. Važnost imaju susreti i razgovor za trpezom. U gostionicama i restoranima “Spore hrane”, kao nekada u književnim kafeima, diskutuje se o različitim aspektima kulture, a česte su i prezentacije knjiga.